Srdjan Marjanović – Bebo ne plači

Nije znala reći kako dogodilo se to
suze su joj tekle i bilo joj je zlo
kaze otiš’o je samo po cigareta par
zadrž’o se duže mozda svratio u bar

Al’ barovi svi odavno zatvoreni već,
u sobi joj hladno, ugasila se peć,
na ulicu pođe, mozda će ga sresti,
srela mene i ja nju na cesti…

Ne plači, bebo ne plači,
mnogo toga još ćeš moći,
bebo ja sam sam od rođenja,
a ne samo ove noći…

Snuždila se samo i pognula glavu,
svega joj je dosta, htela je u Savu,
kaže da je život samo takav prema njoj,
noć je hladna, ponudih joj kaput svoj
Na usni joj mali osmeh i već lakše diše
pogleda me k’o da čita sve što u mom srcu piše,
šetali smo sve do zore, izmenjali telefone,
mahnu rukom, obeća mi da će da nazove…

Ne plači, bebo ne plači,
mnogo toga još ćeš moći,
bebo ja sam sam od rođenja,
a ne samo ove noći…